Увод

Анкета или упитник је техника прикупљања података и обавештења који се примењује у друштвеним наукама. Спроводи се тако што већи број испитаника (који чине узорак) одговара на питања у вези са неким строго одређеним проблемом или појавом.[1]

Термином анкета су обухваћени:новинарски жанрови (новинска, радио и телевизијска анкета), књижевна анкета (званичне изјаве компетентних личности о једном питању из области књижевности) и 

анкета уопште, којом се у науци означава метод прикупљања чињеница.

Класификација анкета може да се врши према различитим критеријима а најчешће према критеријуму сврхе анкете и према критеријуму начина реализације.

Анкета у научне сврхе

Анкетни лист са прецизним питњима се доставља испитаницима који одговарају на питања из разних области (култире, умјетности, политике и сл.) Резултати анкете се анализирају и на основу њих се извлаче закључци. Анкета у научне сврхе значи скуп изјава, ставова, мишљења више учесника компетентних да пруже одговоре на конкретно постављено питање.

Књижевна анкета

Книжевна анкета је метод којим се прикупљају стручна мишљења више учесника на конкретно постављено питање из области књижевности. Анкета као новинарски жанр - Овдје се говори о новинској, радио и телевизијској анкети и сваки од њих то ради на другачији начин. Оно што је заједничко јесте постављање једног питања те циљ да се дође до одређених резултата.

Новинска анкета

Аутор новинске анкете је новинар. Он одабире тему и из ње извлачи питање јер од квалитетно постављеног питања углавном зависи квалитетан одговор. Новинар одређује испитанике (методом случајног или циљаног избора) а затим одговоре анализира и систематизује да би добио објективан закључак. Новинска анкета би се могла подијелити на три дијела: Уводни дио (Ту се обично у двије, три реченице наводи циљ анкете, тема и неки подаци о испитаницима), Други пасус (саопштава резултате, оцијене, ставове и мишљења.) и закључак (јасан и концизан закључак анкете).

Радио анкета

Анкета се врши постављањем једног питања гдје се одговори бележе тонским снимачем који се у студију обрађују. Радио анкета уместо наслова има најаву а њу саопштава спикер или водитељ емисије, никако аутор анкете. Питање се чује само са првим анкетираним, док се сљедећи одговори пуштају без питања.

Телевизијска анкета

Учесници анкете и њихови одговор те резултат анкете се представљају сликом и речју. ТВ анкета се може монтирати у студију а може бити и директна, блиц, са терена. Најава ТВ анкете мора бити кратка и ефектна а саопштава је водитељ или уредник док питање чујемо од аутора анкете, односно оног ко ради анкету. Аутор анкете се прикаже само са првим анкетираним док касније се приказују само испитаници.

Врсте анкета према начину реализације

Онлајн анкете

Онлајн анкета је анкета која се састоји од једног или мањег броја питања, поставља се на интернет странице поред других садржаја и испуњава према нахођењу испитаника са циљем да се у кратком времену испита мишљење јавности (или неког њеног дела) о одређеној теми. Питања су једноставна, кратка и јасна са понуђеним одговорима.

Веб анкете:

Емаил анкете:

CATI

CATI (Computer aided telephone interviewing / компјутерски подржано телефонско анкетирање) метода је квантитативна метода истраживања тржишта код које рачунар асистира анкетарима приликом анкетирања. За свако CATI истраживање програмира се систем који садржи структурирани упитник истраживања и базу телефонских бројева. 

CAPI 

CAPI (Computer aided personal interviewing/Компјутерски подржано особно анкетирање) метода је квантитативна метода истраживања тржишта код које рачунар асистира анкетарима приликом анкетирања. Анкетар контактира испитанике на улици и уколико одговарају унапред дефинисаној квоти испитаници се интервјуишу у ЦАПИ центру. За свако ЦАПИ истраживање програмира се систем који садржи структурирани упитник истраживања. 

Поштанска анкета

Поштанска анкета је квантитативна метода истраживања тржишта код које се испитаницима путем поште шаље упитник. Након што попуне анкете испитаници их враћају у агенцију поштанским путем. У упитнику се поред стандардизираних анкетних питања налазе и детаљне упуте о начину попуњавања анкете, разлозима анкетирања и гарантује потпуна анонимност испитаницима, те коверта са поштанском марком за повратак попуњење анкете.

Омнибус

Омнибус истраживање је специфична квантитативна метода истраживања тржишта код које се подаци прикупљају на бази упитника који садржи питања већег броја наручилаца. Питања се деле у одговарајуће целине, а питања везана за општа обележја испитаника су заједничка. Свака целина се анализира засебно, што значи да сваки наручилац има увид само у одговоре на питања која је наручио.

Метода анкетирања је поступак којим се на бази анкетног упитника истражују и прикупљају подаци, информације, ставови и мишљења о предмету истраживања.

Анкета је метода за добијање информација о мишљењу и ставовима људи, која се најчешће користи у јавном животу, али која у основи има научну интенцију да се добију сазнања о ставовима шире популације.

Анкета је посебан облик неексперименталног истраживања које као основни извор података користи лична изјава о мишљењима, уверењима, ставовима и понашању, прибављен одговарајућим низом стандардизираних питања.

Анкета је метод који користи анкетни упитник за прикупљање података који требају надаље бити анализирани уз кориштење различитих аналитичких метода.

''Анкета представља најраширенију методу прикупљања података, а од средине 19. века па до данашњих дана прошла је дуг развојни пут, током којег је њена вредност била оспоравана. Разлог томе је појава великог броја разних псеудоанкета које компромитирају научну вредност те методе.''[5]

Прво начело анкете састоји се у ставу да се њом могу добити мишљења о малом броју питања, која интересују веће групе  људи, или целе популације неког друштва. То значи да је анкета концентрисана на површније и краткорочније ставове општег карактера и тренутне оцене и мишљења о неком питању, које је у фокусу неке одређене популације у моменту испитивања и неког актуелног стања.

Анкета тражи, пре свега, прецизно одређење популације која се испитује, затим једноставна, јасна, недвосмислена и несугестивна питања, и то мали број тих питања. Питања се могу поставити писмено, помоћу одшатмпаног упитника, или усмено, путем интервјуа. Анкета тражи да се испитивање спроведе у једном кратком временском периоду, јер је флуктуација мишљења нешто што се стално дешава и анкета може бити антидатирана, ако је њено спровођење споро.

Ова је метода поуздана у толикој мери у коликој су мјери поуздане саме информације прикупљене том методом. У неким случајевима поузданост информација може бити потпуна, али могућности ове методе су најчешће ограничене. 

Референце