Структура функције

Структура функције почиње знаком једнакости (=), после којег следи њен назив, прва заграда, аргументи функције одвојени зарезом и посљедња заграда.

Назив функције. Да бисте добили попис доступних функција, притисните ћелију, а затим притисните тастере SHIFT+F3.

Аргументи могу бити бројеви, текст, логичке вредности, на пример  TRUE или FALSE, поља (поље: Користи се за изградњу једне формуле која ствара вишеструке резултате или ради над групом аргумената који су поређани у редовима и колонама. Распон поља дели заједничку формулу; поље константи група је константа коришћена као аргумент.), вредности грешака, на пример  #N/D или адресе ћелија (адреса ћелије: Скуп координата које су придружене ћелији радног листа. Нпр. адреса ћелије која се појављује на пресеку  колоне B и реда 3 јест B3.). Постављени аргумент мора бити прихватљива вредност за тај аргумент. Аргументи могу бити и константе (константа: Вредност која се не израчунава, па се зато и не мења. На пример, број 210 и текст "Квартални приходи" константе су. Израз или вредност која је резултат израза нису константе.), формуле или остале функције.

Опис алата за аргумент. Опис алата са синтаксом и аргументима појавит ће се док уписујете функцију. Нпр. упишите =ROUND( и појавће се опис алата. Описи алата појавће се само за уграђене функције.

Унос формула

Кад направите формулу која садржи неку функцију, појавит ће се дијалошки оквир Уметање функције који ће вам помоћи при уносу функције радног листа. Током уноса функције у формулу, дијалошки оквир Уметање функције приказаће назив функције, сваки од њених аргумената, опис функције и сваког аргумента, тренутни резултат функције и тренутни резултат цијеле формуле.